Polako mi se slegla prasina oko preseljenja. Paradoksalna sam u svojoj cudljivsti da stalno nesto menjam, a ne volim promene. Pocele su da me plase jos davne 1990. kada sam nespremna poslata u beli svet. Da steknem diplomu. Niko nije uzeo za shodno moje misljenje o nebitnosti te iste diplome, i bitnosti moje srece pored porodice, prijatelja, ljubavnika…
Roditelji ponekad misle da ce nam uciniti nesto dobro ako nas nateraju da budemo nesto sto oni nisu mogli da budu, ili su mogli ali nisu zeleli tog trenutak kada im se pruzala mogucnost. U nekoj knjizi, na samom pocetku, sam procitala upozorenje roditeljima (ili sam ga ja makar tako shvatila), koje kaze: “ Roditelji, to sto su deca potekla od vas, to sto ste vi njihovi kreatori, ne znaci da ih morate prema sebi oblikovati. Deca, su individue za sebe i nisu vasi pioni koje mozete pretvoriti u Kraljeve i Kraljice samo zato sto ste vi celog zivota ostali konj, skakac.“
Taj uvod je spasio moju decu mnogih stvari, tako da nisu isli u obdaniste, nikada nisu morali na silu da pojedu spanac jer je zdrav ( a ljudi ne shvataju da termickom obradom ubiju sve zdravo u tom povrcu), povrh svega od malih nogu sam im davala izbore da vidim nagde naginju. I sta se ispostavilo? Sin u 16 i cerka u 14, sin sa mojim karakterom i dozom gluposti koja me je vodila kroz zivot dokazujuci da Bog budale cuva, i cerka ocev klon koji sve i da hocu, ne znam kako bih korigovala. Ne moze kruska ispod jabuke da padne, govorila je moja baka stalno a ja svesrdno prihvatila da je oponasam i citiram.
Skrenula sam sa puta opisivanja Promene u mom zivotu.
Dosla sam malopre u ovaj Grad, i citam imena ulica, pa prosto uzivam u oslobadjajucem osecaju IZBORA! DIvno je imati izbor medju kvalitetima i poceti jutro rasterecenim citanjem ljudi koji zapravo i jesu samo ljudi koji vole da pisu i zbog toga i jesu na ovoj adresi: da pisu. Ne da pronadju ljubav svog zivota, ne da prekrate dokonost ili ublaze samocu, ne da kanalisu svoju negativnu energiju kroz svadju sa nepoznatima ili da namecu vestacki verbalizovanu srecu sa takodje, nepoznatima. Vec da pisu. Pa cak i da hoce da ublaze samocu, oni to rade pisanjem. Imaju sta da napisu i znaju kako. Neuvredljivost ljudskoj inteligenciji u njihovom nacinu pisanja. Bazicna pravopisnost: prisutna. Osmeh na mom licu: prisutan.
Tek ponekad se namrstim jer zelim da pisem tako puno ovih dana, a svako ko me zna – ZNACE – odakle inspiracija…
Moj najbolji drug: “ Pusti ga.“
Ja: “ Pa pustam ga, nikako da ode.:
Moj ND: “ Ne lazi. Ne pustas ga. Prekini da radis bilo sta. Ne salji poruke, ne titraj ga, ne skaci na svaki pogled i sam ce otici.“
Ja: ….
MND: “ Jesi cula???“
Ja: “ Jesam.“
MND: “ Obecaj?“
Ja: “ Obecaj ti da ces svaki dan da mi govoris da me volis da lakse podnesem i pusticu ga!“
MND: “ Obecavam. Volim te.“
I Tako…peti dan kako sam Pustila. Njega.
I prihvatila Sebe i cinjenicu Da mogu bez njega.
Cudno je kako me najvise plasilo upravo to: Da mogu bez njega…uspela sam da ubedim silne ljude Da ne mogu. Bezobrazna sam. Ja kameleon, ja pustinjska oluja, ja divlja macka, Ja Ana – mogu bez njega. Prezrela sam verovatno, ili mi je samo trebao neko ko me Jako dobro zna, da mi kaze da Mogu bez njega. Da sam dosta Ja Davala i ubedjivala sebe, druge, vas (!), da sam za uzvrat dobijala Gram Ljubavi. A nisam…mozda po neki miligram tu i tamo, ponekad, iscedjen iz litre alkohola i darivan nepaznjom, nesvesnoscu, refleksom pijanog muskarca razocaranog u zene i ljubav…zeljnog onog sto ne moze imati.
Prezrela je snaga u meni da dajem i govorim sebi da uzimam, da se obmanjujem sopstvenom kolicinom ljubavi kojom sam blagosiljana i nosim je ponosito u sebi. “ Volim te“, nije retko izgovorena red rec kod mene. Ja volim i vas. Volim i mladost i zivot i sitnice koje mnogi danas ne primecuju. Volim i svoje uspomene. Volim prisecanja detinjstva i pokusaj da usporim svaki od trenutaka koje pamtim. Da li generacije devedesetih imaju zelju da se prisecaju detinjstva? Ili cega bi se prisecali?
Miris caja od nane, Hladisa u oker navlaci sa nacrtanim lavom – 5 dinara, zitopekova kifla sa dzemom – veliki odmor, lenja setnja od skole do kuce i miris supe na vratima, babina kajgana posle mamurnog jutra, sutlijas sa kakaom, griz, prva visibaba, ukus dudinjki, grejano vino zavuceno u nozdrve pri ulasku u kucu, gosti, izbegavanje lektire koju sam morala da makar drzim u rukama, prvi izlazak, prvi poljubac, miris leta u kosi…Jesam li ja bogata sa tako puno kristalno jasnog secanja koje pokusavam, priznajem, kao nevesti madjionicar, da reflektujem na svoju decu i ponudim im makar Slicno detinjstvo…
Dobro jutro, ja sam Ana i drago mi je da sam ovde ( smoricu vas svojim zahvaljivanjem i dragostima – ignorisite me ili prihvatite. Nema trece 
)
Како ти добро пишеш…
Некако, прође те свака емоција, осетиш даљину и близину,видиш кретање кроз тренутке.
Савршено.
Емоције се и бојим да коментаришем. Као да ја знам нешто о томе…
поздрав и пријатну недељу ти желим!
Neću te ignorisati. Prvo: Deci treba dati izbore da budu onakvi kakvi oni žele da budu, a ne kakvima bismo ih mi rado videli. Ako smo im dali bar donekle dobre gene, biće dovoljno pametni da odaberu ono u čemu oni sebe vide.
Drugo, reči „Volim te“ najmanje se koriste u ljubavi, jesi li to primetila? U pravoj, bezuslovnoj ljubavi sasvim su nepotrebne i deluju tako izlizano, toliko puta korišćene, pa da prikažu naše najjače emocije, ne mogu.
Treće, ovo jeste blog u kome svako ima izbor kako da se kreativno predstavi i to mu je najveća prednost. Nema mogućnosti poređenja koliko je ko komentarisan, svako je čitan koliko uspe da zaintrigira ostale i koliko druge zanima ta tema.
@Behappy, ti si satkana od emocija – zato ih tako lako prepoznajes. Nemoj nikada da ubedis sebe u suprotno:)
@sanjarenja, sad cu da ti uzvratim kao Imperija
1. I da oces popela bih ti se na glavu
Sto se tice dece, tu se slazemo
2. Ja puno govorim Volim te, ali svako Volim te ima svoju tezinu. Meni je recimo,pravo uzivanje reci VOLIM TE onome koga volim ( mislim na muskarca) u trenutku kada osetim to uzasno uzasno jako, iskreno i drugim recima neopisivo:) I ko nije osetio tu potrebu da kaze to i KAZE GA jer ne moze da kontrolise, jer ta rec buja u grudima i tazi svoj put do zvucnosg izgovaranja – taj voleo nije iskreno i duboko:) Kao sto treba ZNATI voleti, tako i treba ZNATi kazati to u pravom trenutku. U trenutku o kojem niko nece imati dileme oko iskrenosti te izjave…
3. Ovo trece sam shvatila – ne moras da vices na mene :ppppP
Ooooo aj Lov ju kad si tako ozbiljna
))
…ali nema mnogo situacija u životu kad se takvo volim te šapne, otkine od sebe…samim tim više vrede, složiću se…i pamte se zauvek.
P.S. ja sam uvek ozbiljna, osim kad nisam.
Nikako da naviknem na ove smajlije, a nerviraju me najstrasnije i kvare mi koncepciju : D
Uživao sam dok sam čitao ovu priču. Živeo sam tvoj život u ovih pet minuta. Listao sam stranice tvog života. Dah mi je zastajao pri svakom okretu i naletu novih rečenica. Zaista lepo.
@Writing, to je samo Jedan Gram mog zivota, ni priblizno Celost
))) Na srecu ili nesrecu, moj je zivot prekompleksan, dovoljno ispunjen i ogroman, da bih mogla da ga ispricam 
Volim sto si tu, volim i kad me citas i kad te citam
Naravno da je samo Gram. Ali sam i u njemu uživao svim svojim čulima.
Dobro jutro! Nisam dosada čitala tvoje tekstove, ali drago mi je da smo na istom mestu i sada to mogu. Pozdrav!
Zadovoljstvo je obostrano, IluzijO:)
Kameleonu.
Pustinjska olujo.
Divlja mačko.
Navukla sam osmeh.
To ti je jedini odgovor.
Dobar dan…ovo iznad nas je miris proleća, visibaba i nade koje se naslućuju u vazduhu.
Dolaze.
Život je lep.
Umeti vezati, i umeti pustiti.
I pri tom ostati svoj.
A život će nam se i onako nasmejati u lice, za sve planove koje smo mislili da smo napravili.
Znas, moja mana je to sto postoji odredjen SOJ ljudi koji me privlace i koje privlacim – ne mislim samo seksualno, naravno.
Zato mi je tesko da prepoznam da li si moja Una ili neko ko treci
Mogla bi i Didi tako nesto da napise, ali odao bi je osmeh.
Mogla bi i jedna davno „povucena“ osoba da napise tako nesto, ali dodala bi prstohvat bahatosti, pa bih je prepoznala.
Ne znam, ako nisi moja Una, onda si neko jako slican njoj
a onda opet: zasto bi promenila ime?:)
…kao što ti menjaš podlogu, i tvoja una menja ime, anagram. I ti si ga menjala više puta, ti znaš zašto, kao što i ona zna.
Prebicu je majke mi
Glupo je da kazem ZNALA SAM, ali sumnjala sam
Hvala Sanjarenja – dodjem ti porciju sladoleda
Nju ne možeš da znaš, niko je ne zna, ali možeš da je osetiš, i osetila si je, anagram! Nekad vrabac, nekad neukrotiva reka.
Pozadina se menja iz casa u cas
))))
Kao prvo, ljudi kao ti ne mogu da dosade, ti si jedna od onih ciji se postovi iscekuju da bi se procitalo nesto vedno, nesto ljudsko, nesto stvarno… i zato pisi.
Kao drugo, moj sin ima 19, cerka 12 i prepoznajem ih u opisu tvoje dece, pritisak mi je stalno 200 od njihovih izbora, odluka, ideja, ali kad malo bolje razmislim shvatam da moja deca ustvari lice na mene, znaju sta zele i spremni su da se za to bore… vecinom glavom kroz zid sto mene ubija ali sta cu kad i ja isto radim.
Trece, mozes bez njega, to ti ja kazem jer znam, i govori stalno Volim te, kad god nekog zaista volis, reci ne znace nista ali pogled u kombinaciji sa tim recima pomera planetu.
I… reci koje su ostavile najveci utisak na mene koliko god bile obicne „Zitpekova kifla“
Kupicu jednu pasteticu u utorak, pojescu je uz mljackanje kao da je torta i mislicu na tebe
)))
Jedva pronadjoh izgled u kojem sam koliko toliko svoja. Mada je to sve stvar raspolozenja : )
Kao sto rekoh na pocetku teksta:
Koliko sam sklona promenama, toliko me i plase;)
Nemam sede, nekako sam ih prihvatila takve kakvi jesu – kao decu : )
Obozavam ih i uzivam u njima – jos uvek : )
Znam da mogu – u meni je Ljubav, ne u Njemu : )
I da – ja ne doruckujem, ali misli na mene!: P
Lep dan ti zelim draga moja CasperKa
Ti si jedan poseban zacin u mom virtuelnom svetu – dajes mu poseban, jak, jedinstveni ukus
Ufff AnaGram…: „Da sam dosta ja davala i ubedjivala sebe da sam za uzvrat dobijala Gram Ljubavi. A nisam…mozda po neki miligram tu i tamo…“
Jel znaš onaj osećaj kada si svesna nečega, ali ne želiš to priznati i dalje živiš i nekoj „glumi“?
Muckos, da li znam?…
Dugo vec zivim Taj Osecaj…jedino sto se preracunao je da Vecnost ne postoji. Sve sto ima pocetak ima i Kraj : )
Prestace ta gluma, spustice se zavese, mozda cak i aplauz dobijem od svog Alter Ega
Ne brinem za tvoju decu. Ako su pokupila tvoje gene mora da već imaš sede u glavi
)
Izmedju diplome dobijene u inostranstvu i ove kupljene za nekoliko hiljada evrića kod nas, ne znam šta bih izabrala
) Znam samo da gradim kuću, ne bih bila oduševljena da gradjevinac ima ovu drugu, a da se razbolim… hm… ko zna, i baba vračare nekoga izleče 
)
Ime moje, nemam sede ( rekoh vec ranije, postala sam ponavljkacica : D)
Hteli ili Ne, imaju moje gene i gene raznoraznih osoba i mozda nekih pradedova i cukunbaba koje i ne poznajem : )
I hvala Bogu da je tako : )
Sto se tice diplome, ne masem njom niti radim to sta pise na njoj, ma koliko znala i volela to. Nekako je jos uvek gorak ukus pelina kojim sam morala da nazdravim toj diplomi : )
Oduze se godine kad si udaljen od svega sto volis…ali makar se pronadjes u svojoj samoci : ) Shvatis koliko si jaka i sta sve mozes….i jos stosta pride sto ne bih mozda ni do dana danasnjeg shvatila u dosadnoj sigurnosti zasticenosti porodice: )
Cao Ana, zelimo ti da se lepo smestis!
A ti si kao neki odbor[nick] za docek? ( keZz:D)
Smestila se ja na prvu, raspakovala se i sad uzivam
Jos da mi je casa vina sa jagodama….eh : D
Dobrodošla Ana!
)) Ne, ne plašiš se ti promena. One su uvek interesantne, donose neku lepršavost u naše živote, neku živost. Daju snagu i podstrek. Ne sumnjam da ćeš se uklopiti, ovde si kod svoje kuće, samo malo treba razmestiti nameštaj, staviti nove zavese. Da pogled kroz prozor bude jasniji i blistavije jutro koje ti se osmehuje. 
) I u znak dobrodošlice, mali poklon. I u njemu ono što najviše želiš, ma šta to bilo. 
))
Roksanda moja, da li u tako mali paketic moze da stane tvoj zagrljaj?: )
Dobro jutro, hvala na poklonu, hvala na Tebi ; )
Divno napisano, kao i uvek…imas taj dar da docaras recima trenutak, emociju, sve….
I da, lepo si sredila ovaj kutak…
Hvala Luna, osecaj se kao u svojoj ulici ; )))
I hvala na ovom divnom poklonu – to mi je slabost ( ali nemoj nikome da kazes : D)
Dobro jutro : )
dobrodošla Ana…
osmeh na licu prisutan…
Bolje te nasla, Suky – ne crtas vise osmehe?: )
Dobro jutro : )
Lepo napisano.
Deca…iz ljubavi i misleći da zanamo bolje od njih, naučeni na svom primeru kako su nas roditelji maltretirali, nehoice pravimo greške.
Mislim da sam mnogo grešila, iako sam i liberalnija od mnogih koje znam.
Moje ćerke jesu išle u vrtič, u ono vreme kad se radilo od šest ujutru, nismo imali izbora. Da li to znači da smo ih manje voleli od rofitelja koji su imali baka servis?
Ljubav, o tome je toliko napisano, a mi još uvek ne znamo da volimo.
Blogograd je savršen grad koji raste, razvija se i cveta!
Neno, odsustvo iz vrtica je moj izbor – da sam radila, naravno da bi isle u vrtic.
Ali, tako mi je situacija dozvoljavala i ja sam izabrala da cuvam sama svoju decu. Uzivala sam u svakom minutu njihovog odrastanja i sada mi je posebno drago zbog toga. Naravno, to ima svoje dobre i lose strane – mozda ce im zivot udarati cvrge jer su odrasli u apsolutnoj sigurnosti, ali neka vreme pokaze. Ja verujem da sam uradila najbolje sto sam mogla, a jos i verujem da svako ima svoju zvezdu vodilju, koja nema mnogo veze sa „nama“ : )
I moram da prokomentarisem i pri zdravom razumu replikujem na tvoju predposlednju konstataciju: Ja znam da volim. U to sam sigurna ; )
Mozda je to jedna od par stvari koje Znam i jedna od par vrednosti koja me karakterise – iz svih drugih aspekata sam dunster : P
Slazem se za Blogograd : )
Dobro jutro, Neno, ovo iznad nas je Radost zivljenja : D
Osvežavajuće, zaista
Hahahaha,e ovu misao moram da pročitam mojima ((((:
“ Roditelji, to sto su deca potekla od vas, to sto ste vi njihovi kreatori, ne znaci da ih morate prema sebi oblikovati. Deca, su individue za sebe i nisu vasi pioni koje mozete pretvoriti u Kraljeve i Kraljice samo zato sto ste vi celog zivota ostali konj, skakac.“
A inače ti si odlična,posebno zato što si shvatila da možeš bez njega…
[...]The information mentioned in the article are some of the best available [...]……
[...]The information mentioned in the article are some of the greatest available [...]……